Pšenica je najzastupljenija biljna kultura u svetu, koja se uz pirinač najviše koristi u ishrani ljudi. Hlebom napravljenim od pšeničnog brašna i proizvodima na bazi pšenice hrani se preko 70% svetske populacije.
U Srbiji se pšenica gaji na oko 550.000 hektara obradivog zemljišta, dok se usevi organske pšenice nalaze na svega 234 hektra, odnosno 5% od ukupne površine. Kako bi uzgoj pšenice bio organski neophodno je, pored nabavke organskog semena, ispuniti i brojne zahteve koje nalaže Zakon o organskoj proizvodnji.
Priprema zemljišta
Organska proizvodnja se sve češće odvija na njivama, gde je neophodno napraviti prirodnu barijeru između zemljišta na kojem se vrši konvencionalna proizvodnja i zemljišta gde će biti organski usevi. Cilj barijere je da spreči da mineralna đubriva i pesticidi dospeju na tlo na kojem će biti organski usev.
Zemljište na kojem će se gajiti pšenica treba da bude plodno, istrebljeno od korova, usitnjeno i sa visokim sadržajem organskih materija. Pšenica najbolje uspeva na crnici, krečnim i aluvijalnim zemljištima, Ph vrednosti 6 do 7. U Srbiji takvih površina ima u velikom broju, te izbor lokacije za uzgoj pšenice nije problematičan. Bitno je izbegavati zemljišta koja su natopljena vodom, jer bi to dovelo do truljenja useva, kao i zemljišta sa visokim procentom peska, jer nisu pogodna za navodnjavanje.
Za sejanje pšenice poželjno je duboko oranje (od 15 do 25cm dubine) i usitnjavanje zemlje tanjiračom. Nakon osnovne obrade zemljišta vrši se predsetvena obrada, koja će obezbediti dovoljnu količinu vlage, ujednačeno nicanje i ukorenjavanje useva.
Setva organske pšenice
Za proizvodnju organske pšenice neophodno je organsko, netretirano, seme. Organski proizvođači se susreću sa problemom pri nabavci organskog semena, jer je potražnja veća od proizvodnje.
Zbog nemogućnosti standardnog đubrenja zemljišta mineralnim đubrivima i korišćenja preparata za zaštitu od štetočina, odabir sorte organske pšenice mora da bude pažljiv. Pšenica naravno treba da donese visok prinos i da bude dobrog kvaliteta, ali i da efikasno koristi azot u zemljištu, da bude otporna na štetočine, suše, niske temperature i da ima elastičnu stabljiku.
Sadržaj proteina u organskom zrnu pšenice treba da bude preko 12%, a sadržaj glutena preko 30%.
Setva se vrši najkvalitetnijim sejačicama, a količina semena potrebna za jedan kvadratni metar je od 500 do 550 zrna, odnosno 240 do 270 kg semena.
Optimalni vremenski okvir za setvu pšenice je od 1. do 25. oktobra. Seme organske pšenice se polaže na 4 do 5cm dubine, a ako je godina sušna dubina se može povećati za 1cm.
Đubrenje
Đubrenje se u organskoj proizvodnji vrši nakon merenja plodnosti (analize) zemljišta. Dozvoljena je isključivo upotreba organskih đubriva i prirodnih mineralnih đubriva, kao što su stajnjak, kompost, treset, glistenjak, drveni pepeo i slične otpadne organske materije).
Žetva organske pšenice
Najbolji predusevi za pšenicu su leguminoze poput graška, soja, krompir, dok je pšenica odličan predusev za sve biljne kulture. Pšenica brzo donosi rod i brzo se uklanja sa parcele, što omogućava i do dve žetve godišnje. Zemljište nakon žetve organske pšenice se lako obrađuje, jer nije zakorovljeno, a žetveni ostaci se lako ponovo zaoru i doprinose kvalitetu zemljišta.
Vreme žetve se određuje prema sadržaju vlage u zrnu, koja treba da iznosi oko 18%. Žetva se vrši žetvenim kombajnima, nakon čega se organska pšenica transportuje, skladišti i pakuje, u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji.
Prijem, pakovanje pšenice i skladištenje
Nakon transporta sa njive vrši se prijem organske pšenice i njena dorada. Dorada podrazumeva čišćenje, ujednačavanje, sušenje, pakovanje pšenice i njeno skladištenje.
Seme organske pšenice se propušta kroz selektore i grube aspiratore, koji izduvavaju nečistoće (plevu i delove slame). Sušenje zrna se vrši u sušarama, kako bi se očuvao kvalitet za duži vremenski period.
Sva sredstva koja se koriste tokom procesa proizvodnje i dorade, moraju biti u skladu sa dozvoljenim proizvodima za organsku proizvodnju, koje reguliše Pravilnik o organskoj proizvodnji i sertifikaciji. Pakovanje pšenice vrši se uz pomoć mašine za pakovanje u džakove, koji su odobreni Pravilnikom. Mašine za pakovanje u džakove i mašine za prošivanje džakova neophodne su kako bi se zaokružio proces proizvodnje organske pšenice.
Organska pšenica se najčešće pakuje u džakove od 50kg. Mašine za pakovanje u džakove, koje preporučuje Mirić Servis, idealne za pakovanje organske pšenice su:
- Sistem za pakovanje u otvorene vreće – Bruto, sa dozirnim sistemom za zrnaste materijale.
- Sistem za pakovanje u otvorene vreće – Mono Neto.
- Sistem za pakovanje u otvorene vreće – Duplex Neto, koji odmerava organsku pšenicu mernom koficom, puneći džakove unapred odmerenom masom materijala.
Pakovanje pšenice se vrši automatski, na liniji za pakovanje, a džakovi sa pšenicom se zatvaraju uz pomoć mašine za prošivanje džakova. Mašine za prošivanje džakova mogu biti prenosne ili statične. Prenosne mašine za prošivanje džakova su lako prenosive i jednostavne za upotrebu, stoga radnici na licu mesta mogu da zatvore vreće od poliuretana, papira ili jute.
Statične pakerice se fiksiraju iznad transportne trake, a radnik prinosi džak mašini, koji ona automatizovano prošiva. Mirić Servis u ponudi ima statične i portabl mašine za prošivanje džakova.
Nakon pakovanja organske pšenice vrši se kontrola kvaliteta od strane kontrolne organizacije koju određuje Ministarstvo poljoprivrede. Sledi štampanje deklaracija za svako pojedinačno pakovanje i plasman organske pšenice u tržišni promet.
