Soja je leguminoza čiji je uzgoj rasprostranjen širom sveta. Zbog svog bogatog sastava koji obiluje proteinima i mastima našla je primenu ne samo u ishrani, već i u farmaceutskoj i brojnim drugim industrijama. Na svetskom tržištu vlada velika potražnja za ovom biljnom kulturom, a samo u Evropi potrebe prelaze 40 miliona tona godišnje. Naravno, na ceni je soja koja nije genetski modifikovana, kakvu proizvode poljoprivredna gazdinstva širom Srbije.
Ako ste razmatrali mogućnost da gajite soju, imajte na umu da je to unosan posao, jer je potražnja iz godine u godinu sve veća. U Srbiji se pod usevima soje nalazi preko 230.000 hektara obradive površine, što ni blizu ne zadovoljava potrebe tržišta. Uz to, soja donosi stabilne prinose i postiže dobru cenu otkupa, bilo da je reč o zrnu ili proizvodima koji se dobijaju preradom.
Ako se odlučite za proizvodnju zrna biće vam potrebni silosi za skladištenje, sušare za sušenje i mašine za pakovanje u otvorene vreće. Za preradu soje, uz nabrojane stavke neophodna je i oprema za ekstrudiranje.
Uzgoj soje u Srbiji
Za uzgoj soje su pogodna sva zemljišta na kojima se može gajiti i kukuruz, a takva je većina obradivih površina širom naše zemlje. Zemljište treba da bude dobro struktuirano i da ima dobra vodena i vazdušna svojstva.
Soja nije pogodna za gajenje kao monokultura, jer tada daje značajno manje prinose nego kada se gaji u plodoredu. Naime, soja obogaćuje zemljište azotom, a biljni ostaci koji ostaju nakon žetve deluju kao organsko đubrivo koje poboljšava plodnost zemljišta. Soju je stoga najbolje gajiti u plodoredu – između druga dva useva (pšenica, soja, kukuruz), kako bi se iskoristile maksimalne performanse zemljišta i sprečilo širenje korova i oboljenja biljaka.
Prinosi drugih biljnih kultura koje se gaje nakon soje se uvećavaju, baš kao i prinos same soje. Jedina biljka nakon koje ne treba gajiti soju je suncokret, jer oboljevaju od istih bolesti.
Obrada zemljišta za setvu soje vrši se u jesen, od septembra do novembra, na dubini od minimum 30cm. Zemljište se đubri azotnim đubrivima, a nakon žetve soja u zemljištu ostavlja 60-80kg čistog azota za sledeći usev. Soja se seje kada temperatura zemljišta dostigne 8 stepeni, u aprilu ili maju, a količina potrebnog semena po hektru je od 80 do 100kg.
Za uzgoj soje bitan faktor je i vlaga, naročito u vreme vegetacije, kada je optimalno 450 do 500mm vode. Ukoliko atmosferskih padavina nema, soja zahteva navodnjavanje.
Prerada i pakovanje soje
Već smo napomenuli da su uzgoj i prerada soje unosan posao za poljoprivredna gazdinstva, zbog stalne potražnje za ovom mahunarkom, kao i zbog dobre cene otkupa. Uz ulaganje u opremu za skladištenje i mašine za pakovanje u otvorene vreće, ceo proizvodni proces možete zaokružiti na vašem poljoprivrednom gazdinstvu.
Od opreme će vam biti potrebno sledeće:
- Sušare za sušenje zrna
- Silosi za skladištenje soje
- Pogon za pripremu, čišćenje i usitnjavanje – za preradu zrna
- Oprema za ekstrudiranje soje
- Pakerice – mašine za pakovanje u otvorene vreće
Proces prerade odvija se u sledećim etapama:
Pre skladištenja i sušenja zrno soje je neophodno očistiti i sortirati spram kvaliteta. Zrna se suše u sušarama, na odgovarajućim temperaturama, kako bi mogla da budu skladištena na duži vremenski period. Kada je zrno soje dobro osušeno ono može da bude skladišteno u silosima i više godina, bez gubitaka na kvalitetu.
Prerada soje uključuje proizvodnju sojinih flekica, koje imaju primenu u ljudskoj ishrani i sojine sačme, koja se koristi u ishrani životinja.
Zanimljiv je podatak da svakodnevno u organizam unosimo oko 150g soje, čak i ako je direktno ne konzumiramo. Soja čini 80% životinjske ishrane, te je dobijamo posredno, putem jaja, mesa, mleka i drugih proizvoda životinjskog porekla.
Pre početka prerade, soja se ponovo čisti, a u pogonu se zrna razvrstavaju za proizvodnju punomasnih proizvoda i za ekstrakciju ulja. Zrna se potom kondicioniraju vodenom parom i presuju valjcima, koji oblikuju sojine flekice. Od sojinih flekica se daljom proizvodnjom – toplotnom obradom i granulacijom – dobijaju sojin griz ili brašno. Ovi proizvodi predstavljaju jedan od osnova prehrambene industrije, od kojih se daljom preradom dobijaju mnoge druge namirnice.
Zrno i proizvode od soje pakuju mašine za pakovanje u otvorene vreće. Zrno soje i sojina sačma se uz pomoć pakerice pakuju u vreće zapremine 50 do 250kg, dok se proizvodi koji primenu imaju u prehrambenoj industriji pakuju u vreće od 50kg.
Zavisno od potreba vašeg poljoprivrednog gazdinstva, pakerice, koje predstavljaju finalni korak u proizvodnji, mogu da budu statične ili portabl. Portabl pakerice su male i lagane, jednostavne za rukovanje. Zaposleni na pakovanju ih bez problema mogu nositi od vreće do vreće i zatvarati ih. Podjednako čvrsto, mašinskim koncem, zatvaraju plastične, papirne i vreće od tkanine.
Mašine za pakovanje u otvorene vreće poljoprivredna gazdinstva mogu pronaći u ponudi Mirić servisa, koji vrši i popravke i servisiranje ovih pakerica. Mirić servis za pakovanje soje preporučuje modele Bruto i Mono Neto, koje imaju automatizovan rad i odličan su izbor za pakovanje svih zrnastih, sitno zrnastih i praškastih proizvoda.
Pakovanje uz pomoć pakerice je poslednji korak u proizvodnji soje na poljoprivrednim gazdinstvima. Upakovana soja spremna je za dalju preradu, skladištenje ili distribuciju.
