Đubriva predstavljaju smesu materija koja se koristi u poljoprivredi za poboljšanje kvaliteta i plodnosti zemljišta i bolji rast, razvoj i prinos biljnih kultura. Đubriva se ugrubo mogu podeliti na organska i neorganska (mineralna).
Organska đubriva se sastoje od obogaćenih organskih materija biljnog ili životinjskog porekla. Koriste se vekovima i postoje maltene otkad i uzgoj biljaka. Mineralna đubriva se sastoje od veštački dobijenih materija i minerala. Proizvodnja mineralnih đubriva je svoj procvat doživela u prvoj polovini 19. veka.
Mineralna đubriva sadrže makro i mikronutrijente:
- Primarni makronutrijenti su azot, fosfor i kalijum.
- Sekundarni makronutrijenti su kalcijum, sumpor i magnezijum.
- Mikronutrijenti (elementi u tragovima) su bor, hlor, mangan, molibden, bakar, gvožđe, cink i selen.
Mineralna azotna đubriva se mahom koriste kod gajenja poljoprivrednih kultura, dok su određene vrste pogodne za upotrebu u voćarstvu i povrtarstvu. Sa upotrebom neorganskih đubriva potreban je oprez, jer ne zamenjuju elemente koji se u tragovima nalaze u zemljištu, a njihova prekomerna količina može da dovede do „sagorevanja“ biljnih kultura.
Proizvodnja mineralnih azotnih đubriva
Mineralna đubriva se proizvode hemijskom reakcijom – Haber Bošovim procesom. Ovaj postupak se u industriji koristi za dobijanje amonijaka. Amonijak se koristi kao osnova za većinu azotnih đubriva, kao što su amonijum nitrat i urea. Finalni proizvod dolazi u obliku finih granula koje se rastvaraju u vodi, te se dobija koncentrovano tečno đubrivo.
Reaktanti koji se koriste su vodonik i azot, uz prisustvo gvožđa kao katalizatora. Ceo proces hemijske granulacije se odvija u cevnim reaktorima, pod pritiskom od 200 do 900 atmosfera. Prednost ovog procesa je mogućnost dobijanja širokog asortimana formulacija mineralnih azotnih đubriva i visok i ujednačen kvalitet granula u finalnom proizvodu.
U proizvodnji mineralnih azotnih đubriva veliku ulogu igra njihovo pakovanje i način prezervacije, jer su određene vrste sklone da upiju spoljašnju vlagu i izgube na kvalitetu, dok nepravilno čuvanje može da izazove zapaljivost i eksplozivne reakcije.
Pakovanje mineralnih azotnih đubriva vrši se uz pomoć mašine za pakovanje u otvorene vreće. Sistemi za pakovanje u otvorene vreće, koje distribuira Mirić servis, predviđeni su za pakovanje agresivnih materijala, kao što su mineralna đubriva. Rad pakerice za pakovanje u otvorene vreće je automatizovan. Merenje se vrši u mernoj kofici, a vreće se pune unapred odmerenom količinom đubriva, tako što se merne kofice naizmenično pune i prazne.
Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Duplex Neto Inox najpogodnije su za upotrebu u proizvodnji mineralnih azotnih đubriva. Merni opseg mašine za pakovanje u otvorene vreće je od 25 do 50kg, a moguće je napuniti do 600 papirnih ili plastičnih vreća na sat.
Vrste mineralnih azotnih đubriva
Kojom vrstom azotnog đubriva će zemljište i biljne kulture biti tretirane zavisi od niza faktora: koji je sadržaj i oblik azota u đubrivu, kakva je mogućnost primene, čuvanja i korišćenja, te koji su eventualni štetni efekti njegove primene. Vrste azotnih đubriva koje se najčešće upotrebljavaju u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji su sledeće:
Amonijum nitrat (AN)
Amonijum nitrat sadrži 34% azota, od kojeg je polovina u obliku amonijaka, a polovina u obliku nitrata. Mlečno je bele boje i najčešće se proizvodi u obliku granula ili kristala. Sklono je vlaženju, na koje utiče vodena para i temperatura vazduha. Odlično se rastvara u vodi.
Kako ne bi došlo do vlaženja đubriva, pakerice za pakovanje u otvorene vreće igraju značajnu ulogu u očuvanju kvaliteta proizvoda. Upakovano đubrivo je bitno pravilno skladištiti. Naime, ako je zbijeno u paletama dolazi do zagrevanja, te može postati zapaljivo i eksplozivno, zbog čega je adekvatno čuvanje od presudnog značaja.
Blago zakišeljava zemljište, ali biljkama odmah nakon primene pruža azot, jer je odlično rastvorljivo. Nakon što biljke apsorbuju nitratne jone, zemljište se vraća u prvobitno stanje.
Stabilizovani amonijum nitrat (SAN)
Stabilizovani amonijum nitrat sadrži 33% azota i 1% magnezijuma, koji je upotrebljen kao stabilizator. Zahvaljujući stabilizatoru smanjena je eksplozivnost đubriva. Polovina azota je amonijačna, a polovina nitratna, dok magnezijum predstavlja sekundarni makronutrijent. Baš kao i AN, đubrivo je higroskopno, odlično rastvorljivo i biljke ga dobro apsorbuju.
Krečni amonijum nitrat (KAN)
Krečni amonijum nitrat uz azot sadrži i kalcijum. Razmera je 27:8% u korist azota. Đubrivo je bele, sive, žućkaste boje, u obliku granula. Azot je polovinom u obliku amonijaka, a drugom polovinom nitratni. Azotni deo KAN đubriva je rastvorljiv u vodi, ali kalcijum se slabije rastvara. Đubrivo se mora pažljivo pakovati uz pomoć mašine za pakovanje u otvorene vreće, kako ne bi povuklo atmosfersku vlagu, koja dovodi do zgrudvavanja. KAN je najbolje primenjivati na kiselim zemljištima.
Urea (karbamid)
Urea predstavlja najkoncentrovanije mineralno azotno đubrivo i sadrži čak 46% azota. Dolazi u obliku granula, bele boje i male specifične mase. Đubrivo je higroskopno i dobro rastvorljivo u vodi, te se može koristiti i prilikom navodnjavanja. Ne postoje kontraindikacije za korišćenje sa većinom pesticida, stoga se urea koristi i u voćarstvu i u povrtarstvu. Ureu treba izbegavati na kiselim zemljištima, jer se mogu dodatno zakiseliti.
